Šta je eksproprijacija?
Mnogi misle da država može da uzme zemlju po ceni koju sama odredi.
Zakon kaže drugačije.
Eksproprijacija je prinudno oduzimanje ili ograničenje svojine na nepokretnosti u javnom interesu, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne (čl. 1 Zakona o eksproprijaciji).
Predlog podnosi korisnik eksproprijacije, na primer država, grad, opština ili javno preduzeće, a rešenje donosi opštinska uprava.
Pod eksproprijacijom se podrazumeva oduzimanje nepokretnosti, to jest zemljišta, zgrada i drugih građevinskih objekata (čl. 3). Eksproprijacija zemljišta najčešća je u praksi, jer se putevi, pruge i cevovodi grade pre svega na privatnim parcelama.
Vrste
- Šta se dešava sa pravom vlasnika
- Danom pravosnažnosti rešenja menja se sopstvenik nepokretnosti.
- Osnov
- čl. 4
- Šta se dešava sa pravom vlasnika
- Na zemljištu se ustanovljava službenost ili zakup na određeno vreme, najduže tri godine.
- Osnov
- čl. 5
- Šta se dešava sa pravom vlasnika
- Zemljište se koristi za izgradnju (smeštaj radnika, materijala, mašina), najduže tri godine.
- Osnov
- čl. 6
| Vrsta | Šta se dešava sa pravom vlasnika | Osnov |
|---|---|---|
| Potpuna eksproprijacija | Danom pravosnažnosti rešenja menja se sopstvenik nepokretnosti. | čl. 4 |
| Nepotpuna eksproprijacija | Na zemljištu se ustanovljava službenost ili zakup na određeno vreme, najduže tri godine. | čl. 5 |
| Privremeno zauzimanje | Zemljište se koristi za izgradnju (smeštaj radnika, materijala, mašina), najduže tri godine. | čl. 6 |
Kada je eksproprijacija dozvoljena?
Eksproprijacija je dozvoljena samo ako postoji javni interes. Njega utvrđuje zakon ili Vlada rešenjem (čl. 2 i 20), na primer za objekte obrazovanja, zdravstva, kulture, sporta i za saobraćajnu, energetsku i komunalnu infrastrukturu.
Vlada odlučuje u roku od 90 dana od predloga, a protiv njenog rešenja vlasnik može da pokrene upravni spor u roku od 30 dana od dostavljanja (čl. 20). Rešenje o eksproprijaciji doneto bez rešenja o utvrđenom javnom interesu je ništavo (čl. 29).
Ko je korisnik eksproprijacije?
Korisnik eksproprijacije je podnosilac predloga: Republika Srbija, autonomna pokrajina, grad, opština ili javno preduzeće (čl. 8). On snosi troškove postupka (čl. 33), a naknadu u novcu isplaćuje ranijem sopstveniku (čl. 18).
Kolika je naknada?
Naknada ne može biti niža od tržišne (čl. 1). Za zemljište se određuje u novcu po tržišnoj ceni, a procenu vrši Poreska uprava (čl. 42).
Procena Poreske uprave je najniži iznos naknade, a ne konačna cena. Sud u vanparničnom postupku može da izvede druge dokaze i veštačenje (Rev 11913/2024).
Šta je faktička eksproprijacija?
Tako sudovi nazivaju slučaj kada se put, ulica, pruga ili drugi javni objekat izgrade na privatnoj parceli bez rešenja o eksproprijaciji i bez naknade. Zakon taj pojam ne poznaje.
Kada je zemljište planskim aktom određeno za ulicu i privedeno nameni, vlasnik ima pravo na naknadu u visini tržišne vrednosti iako nema rešenja (Rev 13820/2022, Rev 12113/2022).
Može li se nepokretnost vratiti?
Rešenje se poništava ili menja na zahtev ranijeg sopstvenika ili njegovog naslednika ako korisnik u roku od tri godine nije izveo znatnije radove na objektu zbog kog je eksproprijacija izvršena (čl. 36 st. 3). Zahtev se ne može podneti po isteku pet godina (čl. 36 st. 4).
Stanje propisa: 7. oktobar 2026.